субота, 05. мај 2018.

Slavsko žito na starinski način

Svi Srbi imaju jedan lep porodični praznik koji se zove Slava. Slava u čast porodičnog sveca, koji je zaštitnik doma i ukućana. Uz slavko žito, za Slavu obavezni su slavski kolač, sveća i kandilo. To je ono što svaka Slava mora da ima, ostalo je sve po želji i mogućstvu domaćina. Slava porodice Ivošević, ma gde god se oni nalazili, po belom svetu je Sveti Đurđe ili ti Đurđevdan 6. maja. Uoči Đurđevdana domaćica u posudu punu vode spušta razno prolećno bilje, zatim dren, zdravac, grabež i crveno jaje "čuvarkuću", koje je ostalo od Uskrsa. To se zatim stavi u baštu pod ružu da prenoći. Ujutru se svi ukućani umivaju tom vodom, deca da budu zdrava ko dren, devojke da se momci grabe oko njih, stariji za zdravlje, domaćin da ima dobrog roda u njivi, štali i voćnjaku. Za Đurđevdan se a vrata kuće stavlja Đurđevski venac, koji se pravi od Đurđevskog cveća i štiti sve ukućane od bolesti, sve do narednog Đurđevog dana, kada se stavlja novi venčić. Slava se prenosi sa oca na sina, a čerke po udaji primaju Slavu svog supruga. Očeva Slava se zove devojačka Slava. U stara vremena Slava se slavila tri dana. Prvi dan posle slave zove se paterice, a kako sam čula na Kosovu se čak i veče pred Slavu dočekuje Slava i zove se predslava. Na sam dan Slave rano ujutru nosi u crkvu žito, kolač, ulje i vino za kandilo da se osvete. Potom domaćini dolaze kući i dočekuju goste. Tog dana su vrata domaćina širom otvorena ceo dan. Služili bi se kafa, rakijica i sitni kolači.U zavisnosti od toga da li dan Slave pada u vreme jednog od četiri velika posta ili pada u sredu ili u petak, priprema se posna ili mrsna slava. Posna jela su sva ona jela u kojima nema namirnica životinjskog porekla, jaja, mleka i prerađevina od mleka, mesa. Jedino je dozvoljena riba, jer je riba hrišćanska oznaka i ne smatra se mesom. Posle pada komunizma Slava je počela da se slavi naširoko i nadugačko, sa bogatim trpezama od predjela do do torti. Nova su vremena, pa su nove i navike. Koliko je to ispravno, i da li je baš potrebno grcati cele godine, da bi se tog dana prikazalo prijateljima i rodbini "ima se, može se" to je druga priča. Eto malo sam vas upoznala sa mojim Svetim Đorđem i nekim najosnovnijim običajima vezanim za ovu Slavu





Sastojci:


1 kg. očišćene pšenice belije
1 kg. seckanih oraha
1/2 kg. mlevenog badema
1/2 kg. suvog grožđa
1 kg. šećera u prahu
vanila
karanfilič u prahu, po ukusu
muškatni oraščić, po ukusu (ovo je moj dodatak)
cimet, po ukusu (ovo je moj dodatak)
so i biber na vrh noža

Pripema:


Pšenicu dobro preberite, i uklonite ako ima nekih nečistoća. 

Zatim je nalijte hladnom vodom na jedno 4 prsta iznad pšenice i ostavite da prenoći 12 sati.

Sutradan stavite pšenicu da se kuva, i kuvajte je dok se skroz ne skuva. Videćete da će se kuvana pšenica prosto otoriti, a osetićete i kada je probate. Trebaće vam jedno par sati da se skuva.

Skuvanu pšenicu procedite i properite hladnom vodom.

Ostavite da se ocedi od viška vode, a zatim je rasprostrite na čistom stoljnjaku. Prekrijte drugim delom stoljnjaka i ostavite tako da se pšenica prosuši nekih 12 sati. 

Zatim sameljite bademe, a orahe sitno iseckajte u seckalici.

Od predviđene količine oraha, šećera u prahu i badema odvojite po 1 do 2 supene kašike sa strane, u zavisnosti od koje količine pravite žito, celu meru ili pola za ukrašavanje i posipanje žita. 

Uzmite mašinu za mlevenje mesa, stavite na krupno mlevenje i sameljite prosušenu pšenicu. Zatim skinite dodatak za krupno mlevenje i stavite dodatak za sitno mlevenje i sameljite pšenicu na sitno.

U vanglu stavite mlevenu pšenicu, dodajte seckane orahe i sve dobro izmesite rukama. 

Posle ovog mešenja dodajte mlevene bademe, šećer, suvo grožđe, malo karanfilića, cimeta i muškatnog oraščića i na vrh noža soli i bibera.

Što se tiče količina za karanfilić u prahu, cimet i muškatni oraščić, dodajte po jednu kafenu kašičicu od svakog, dobro izmesite, probajte i onda dodajte još po ukusu.

Ukrasite žito po želji, ja sam ga ukrasila sa pokutkama oraha, bademima i brusnicama. 


Нема коментара:

Постави коментар