Danas vam predstavljam kesten i njegov plemeniti brat od tetke marroni. Dok se nisam naselila na stalno u Italiji nisam ni znala za marrone. Jednostavno, leti kada bih boravila kod tetke i prijatelja u Italiji ni kestena ni marrona nije bilo, tako da sam tu lekciju propustila
Marroni su plemeniti rođak kestena kao što rekoh.
U stara vremena divlji kesten, bogat ugljenim hidratima i skrobom bio je vrlo važan stastojak u ishrani siromašnih slojeva stanovništva, koji sebi nisu mogli da priušte parče hleba. Zato su ga i zvali "albero del pane" što bi u prevodu značilo drvo hleba. Hleb je u to vreme bio luksuz i siromašno stanovništvo je koristilo kestenje kao zamenu za hleb.
Kesten se jeo pečeni, kuvani ili se pravilo brašno od kestena.
E onda se u jednom trenutku počelo sa planiskim i ciljanim uzgojem kestena i tako su nastali marroni.
Marroni za razliku od kestena su svetlije bolje, što se može videti i na fotografiji, slađeg su ukusa, kora im se dosta lakše skida od kore kestena, plod im je celovit i bez unutrašnjih vena kore kao što je to slučaj kod kestena.
Kada idete u berbu kestena u jednom plodu mogu se nalaziti i do 7 kestena unutra, kod marrona je najviše 3.
Kesteni se mogu pripremati ne samo za slatka već i za slana jela, kao što su čorbe, punjena živina, prilog uh glavno jelo.
Prvo slano jelo koje sam ja napravila sa kestenom je Kesten u novom odelu koji me je vrlo prijatno iznenadio.
U Toscani se priprema famozni Castagnaccio siromašni kolač od brašna kestena, maslinovog ulja, vode, suvog groždja, pinjola i ruzmarina, ali o tome u jednom od narednih recepata.
Od marrona se poznati pravi maron glacé i ne samo to.
Нема коментара:
Постави коментар