понедељак, 08. јануар 2018.

Grissini

Grissini, mogu vam reći da sam se od toliko meseci svake godine provedenih u Italiji od rođenja, pa do moje dvadesete godine, sa ovim grissinima susrela tek kada sam se posle duže pauze vratila u Italiju, sa mužem 2010. godine. Ne sećam se da smo ih dok sam bila mala ikada imali na stolu. Moj tata je preferirao pravi hleb tipa Casereccio, Toscano iliti hleb sa rupama, kako sam ga ja kao dete zvala. Dakle grissini ili kako bi mogao da se nazove pecivo bez sredine. Istorija ove vrste peciva potiče iz oblasti Torina, davne 1679. godine. Priča je vrlo zanimljiva. Naime Italija kakvu mi danas znamo kao jedinstvena država je nastala tek 1861. Pre toga bila je podeljena tokom vekova na više kraljevina, od Sicilije, Calabrie, pa sve do severa i kraljevine Piemonte. Kralj ili ne, budući kralj, tadašnji princ kraljevine Piemonte Vittorio Amadeo II di Savoia smrtnik kao i svi mi imao je velikih problema sa stomakom i nikako nije mogao da svari sredinu od hleba. Na preporuku dvorskog lekara Teobalda Pecchina, dvorski pekar Antonio Brunero je izmislio grissine kakve ih danas poznajemo, ne bi li prekratio muke jadnom princu. Grissini su postigli veliku popularnost, zbog svojih karakterističnih svojstava, a to su da su vrlo lako varljivi, jer ne sadrže sredinu i zbog toga što su i vrlo praktični, jer mogu da se održe i do nekoliko nedelja, bez ikakvih promena. Veliki obožavalac grissina je bio i Napoleon Bonaparta koji je u 19 veku uspostavio kurirsku službu od Torina do Pariza koja bi ga snabdevala grissinima. Napoleon bez grissina, pa gde to ima, ne sme to nikako. da se desi Eto malo istorije, a sad da krenem sa receptom. Što se tiče grissina osnova svakog grissina je brašno, kvasac, voda, so i od masnoća ili maslinovo ulje ili mast, kako se koristilo u stara vremena. To je osnov, u testo možete dodati začine tipa ruzmarin, origano, alevu ljutu papriku, vama na volju. Ja vam predstavljam osnovu i to bez upotrebe slada od ječma, koji se takođe koristi kod izrade girissina. Kad proverim recept sa sladom vrlo rado ću ga postaviti.







Sastojci:


500 g brašna 
260 g vode
12 g svežeg kvasca
1 kafena kašičica meda
1 kafena kašičica soli
50 g maslinovog ulja + za premazivanje


Priprema:


Izvadite kvasac pre upotrebe jedno 20-ak minuta na sobnu temperaturu da se smlači.

Prosejte brašno.

Ugrejte vodu da bude mlaka.

U činijici napravite starter:

Sipajte 1 kašičicu meda, malo mlake vode, kvasac i se razmutite. Dodajte par kašika brašna, sve izmešajte, da se brašno rastvori. Poklopite, uvijte u krpe i sačekajte da starter naraste.

Dok starter narasta pomešajte brašno sa 1 kašičicom soli da vam se so ravnomerno rasporedi.

Kada je starter narastao napravite udubljene u testu, sipajte starter, ostatak vode i 50 g maslinovog ulja. Sve energično mesite bar jedno 15-ak minuta. 

Testo razvaljajte u oblik pravougaonika. Meni je bio veličine, e cvrc, zagubila sam papirić na kome sam napisala veličinu. Evo slike, pa vi to odokativno. Po receptu bi trebalo da vam izađe 40 komada grissina. Meni je izašlo jedva 30, znači trebala sam još da ga razvaljam u dužinu.




Testo dobro premažite maslinovim uljem, prekrijte providnom folijom i ostavite da kvasa 1,5 do 2 sata. 

Zatim secite grisine okruglom seckalicom za picu. 

Pleh od rerne u kome ćete slagati grisine mora biti nauljen. Ako imate metalnu rešetku bilo bi još bolje da na njoj pečete. Evo zašto kada se peče na plehu, obaška što je moja rerna stara i loše radi, ali uopšteno kada se peče u plehu donja strana grissina se malo više ispeče. Kada pečete na rešetki gissini se ravnomerno ispeku. Ja sam pekla u plehu. 

Uzmite grissin i polagajući ga na pleh razvlačite ga do veličine pleha od rerne. Slažite ih i ostavite malo prostora između njih, malo će narasti u toku pečenja.

Pecite ih u rerni zagrejanoj na 200 stepeni 20 minuta. 










Нема коментара:

Постави коментар