уторак, 09. јануар 2018.

Pizza Margerita

Zamislite Pizza Margerita je nastala davne 1889. godine u piceriji Brandi, koja još uvek postoji. Napravio ju je pizza majstor Raffaele Esposito u čast kraljice Margherite di Savoia, prilikom njegove posete Napulju. Pizza ima tri osnovne boje, crvenu paradajz, belu mozzarellu i zelenu bosiljak, koje su boje zastave Italije. Karakteristika prave pizze je da se peče u pećnici na drva, na 485 stepeni. Naravno u kućnim uslovima, sa električnim ili rernama na gas nikada se ne mogu postići tako visoke temperature, ali mi koji je pravimo u kući se u svom malom trudimo da je što bolje i bliže predstavimo originalu. Jednu famu bih da odmah razjasnim, čućete često od nekih tvz. blogerki, na žalost ima nas svakakvih, kako su one otkrile pravi recept za pizza testo, koje Italijani kriju i čuvaju kao zmija noge, i nikom ga ne daju. GLUPOST, GLUPOST, GLUPOST! Pun je internet ozbiljnih italijanskih blogova i svaki ima recept za pizzu. Male su varijacije i pitanje je da li više volite tanku ili visoku pizzu. Mi preferiramo tanku. I još jedna važna stvar NIKADA, ali baš NIKADA nemojte stavljati Kečap u pizzu, ako želite da napravite pravu pizzu. To je malo reći svetogrđe i naša balkanska izmišljotina. Kečap je Američki proizvod i pravi se sa šećerom, a u pizzi se koristi čist paradajz sos. Ovo vam govorim stoga što sam ubeđena da je zadatak svih nas, koji živimo ili smo živeli u nekoj stranoj zemlji da predstavimo jela te zemlje, kako dolikuje i razbijemo neke pogrešne navike, koje su se duboko ustalile kod nas. Nekad nas i kritikuju kako tupimo mnogo i filozofiramo, nije to, što bi rekla moja prijateljica, stvar je u edukaciji pravilne ishrane. Ono što posebno čini pizzu u Napulju, kao i njihovu caffe espresso, pa do svih ostalih kulinarskih specijaliteta je voda. Kako mi je objasnila moja komšinica koja je iz Napulja oni imaju izvorsku vodu koja dolazi sa planina. Kako je ona meni objasnila, ja prenosim vama. Naravno pravi pizza majstor i ja ne možemo da se poredimo. On se školovao i majstor je, ali zato ni naše domaćinske pizze niti su nejestive, niti za bacanje. Kad se zaželimo pizze onako kako Bog zapoveda muž i ja odemo kod našeg prijatelja Priska rodom iz Napulja, koji ima piceriju "Al quadrato" u Mantovi i tu počinje magija. Ja ovo testo pravim odokativno, od prilike sam usavršila godinama recept do momenta kada moj muž Stefano nije rekao UH, i posle tog UH pojeo je ceo pleh od rerne, mislila sam eksplodiraće. Zadnji put kada sam je pravila zapisala sam mere, pa da krenemo.





Sastojci:


400 g brašna
12 g svežeg kvasca
3 dl. vode
3 kafene kašičice soli
1 kafena kašičica šećera
3 supene kašike maslinovog ulja za testo i još za podmazivanje pleha i testa
2 do 4 dcl. paradajz passata ili gustog soka od paradajza
200  do 400 g. mozzarelle, nikako kačkavalja tipa Ementaler, Trapist ili slično.
par listova bosiljka

Napomena: Varijacije u količininama su shodno tome da li ćete praviti tanju pizzu u dva pleha ili deblju picu u jednom plehu 

Priprema:


Izvadite kvasac da se malo smlači na sobnoj temperaturi. Za to vreme zagrejte vodu da bude mlaka i prosejte brašno i pomešajte ga sa 2 kafene kašičice soli. 

Razmutite kvasac sa vodom i šećerom.

Napravite kao udubljenje u brašnu i dodajte mu kvasac sa vodom i 3 supene kašike maslinovog ulja.

Sve pemesite mikserom u vangli ili rukama, je je testo dosta mekano.

Prekrijte testo providnom folijom i ostavite ga da naraste.

U zavisnosti da li volite više da vam pizza bude deblja ili tanja pripremite jedan ili dva pleha od rerne. Ispravno je i jedno i drugo isto kao i za fokaču, mi volimo tanju picu pa je pravimo u dva pleha od ove količine testa.

Nauljite dobro površinu pleha i u njega ubacite testo.

Odozgo po testu stavite još malo maslinovog ulja i rukama pritiskajte testo i razvlačite po krajevima.

Prekrije testo krpom i ostavite ga da odmara još jedan sat.

Pomešajte 2,5 do 3 dl. paradajz passate-soka sa origanom.

Premažite površinu testa sa paradajzom i ostavite samo pri krajevima 1/2 cm. praznog.

Od gore iscepkajte mozzarellu i još malo maslinovog ulja.


Ostavite da nadođe dok vam se ugreje rerna.

Pecite na 250 stepeni sa ventilatoom od 10 do 15 minuta, sve zavisi koliko vam je jaka rerna.




Нема коментара:

Постави коментар